Αποτελέσματα Αναζήτησης
Vrste sintagmi. Sintagma je organizovan skup reči koji označava jedan pojam i koji ima jednu službu u rečenici. Svaka sintagma se sastoji od jednog glavnog člana i jednog (može ih biti i više) zavisnog člana, koji ima službu atributa i bliže određuje značenje glavnog člana.
Vrste sintagmi. Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada glavni član, sintagme se dele na: 1. imeničke – glavni član je imenica, 2. pridevske – glavni član je pridev, 3. priloške – glavni član je prilog, 4. glagolske – glavni član je glagol.
Podela sintagmi. Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč sintagma može biti: ☼ imenička, ☼ pridevska, ☼ priloška, ☼ glagolska sintagma. U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme.
Η σύνταξη ονομάζεται παθητική (διάγραμμα 2). Διάγραμμα 2. 3. Αν το ρήμα περιγράφει καιρικά-μετεωρολογικά φαινόμενα, τα οποία --όπως γνωρίζετε-- δεν εξαρτώνται από τη θέλησή μας (από τη θέληση ενός δράστη-υποκειμένου), το ρήμα είναι απρόσωπο.
Sintagma je skup dve ili više reči objedinjenih istom funkcijom (službom) u rečenici: Topli sunčevi zraci probudiće uspavani svet šume. U prethodnoj rečenici upotrebljene su dve sintagme; prva - ( topli sunčevi zraci) ima funkciju subjekta, a druga - ( uspavani svet šume) u službi je pravog objekta.
Na osnovu glavne reči određujemo i vrstu sintagme. Tako postoje sledeće vrste sintagmi: imenička, pridevska, priloška i glagolska. IMENIČKA SINTAGMA. Ako je u nekoj sintagmi glavna reč imenica, onda takvu sintagmu određujemo kao imeničku. Primer: Visoki plavi dečak je moj drug. U sintagmi visoki plavi dečak, glavna reč je dečak ...
Sintagma ili spoj riječ i lingvistički je pojam koji označava sintaktičku jedinicu koja je sastavljena od najmanje dviju punoznačnih riječi između kojih postoji kakva gramatička povezanost. Jedna od riječi u sintagmi uvijek je glavna sastavnica sintagme, a ostale su riječi zavisne sastavnice.
